Na 83. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu na štandu Instututa za ratarstvo i povrtarstvo potražili smo Radivoja Jevtića upravnika Zavoda za strna žita i odličnog poznavaoca zaštite strnih žita. Naravno, interesovalo nas je stanje na terenu kada su u pitanju žuta rđa i fuzarioze.
Još se čekaju analize
Žuta rđa nas je ponovo “posetila”. Kakvo je stanje na terenu?
Problemi su na onim parcelama gde lane nije bilo problema sa žutom rđom i uopšte sa patogenima, pa proizvođači nisu sproveli prve tretmane. S obzirom na to da su bili idealni vremenski uslovi došlo je do pojave žute rđe u nešto manjem obimu nego 2014. Pravi obim ne možemo sagledati pošto se pre dve godine ona javila znatno ranije. Prikupljamo uzorke na terenu i šaljemo u Englesku da bi dobili potvrdu da li se radi o rasi žute rđe “ratnik” koja je bila 2014. Analiza će pokazati da li je došlo do promene rasnog sastava.
Vremenski uslovi idealni za razvoj bolesti
Na žalost, vremenski uslovi koji vladaju poslednjih dana su idealni za razvoj bolesti u strnim žitima.
Tako je. Vreme pogoduje razvoju žute rđe, ali i ostalim patogenima koji napadaju strna žita. Zato smo i insistirali na fungicidnim tretmanima za suzbijanju fuzarioza klasa jer smo znali da će se tim tretmanima rešiti problemi i ostalih patogena. Aktivne materije koje deluju na fuzarijum suzbijaju i obligatne parazite, dakle prouzrokovače pepelnica i rđa. Problem može biti što su neke pšenice prošle fazu kada je trebalo tretirati protiv fuzarioza klasa. Dileme da li treba ili ne treba tretirati ne bi trebalo uopšte da postoji kod proizvođača, zato što će krajem meseca početi da se javlja i lisna rđa koja je svake godine u slabijem ili jačem intenzitetu prisutna. I drugi maksimum kod pepelnice nastupa između 20 i 30 maja.
Zašto proizvođači nisu odradili prve tretmane?
Početkom aprila kada je trebala biti primena herbicida, temperature koje su bile nisu dozvoljavale da se primene fungicidi. Onda su tu tretmani protiv suzbijanja korova pomereni da bi se kombinovali sa fungicidnim tretmanima. Tada se javio jedan vakuum. Jer, ako su imali ostvarenu infekciju, proizvođači su morali u tom nekom međuperiodu, dok su čekali period cvetanja nakon 20. aprila, da odrade drugi tretman. Tada se javila dilema da li da rade ili da ne rade taj tretman, pošto su neki rekli “uradili smo jedan tretman i čekamo cvetanje”. A taj tretman fungicidima je morao biti urađen.
Žuta rđa je globalni, a ne lokalni problem
Da li već sada možemo da naslutimo štetu od bolesti u strnim žitima?
To bi bilo neozbiljno. Prvo, ove temperature nisu šokantne za biljku pšenice i drugih strnih žita. Ona se normalno razvija, ali loše je to što su one povoljne i za razvoj parazita. U toj borbi sve zavisi od sprovedenih tretmana. Na terenu će biti šarenila. Najbolje stanje je kod velikih robnih proizvođača.
Problem je kod onih proizvođača koji nas nisu poslušali kada smo govorili da je žuta rđa globalni, a ne lokalni problem, pa su se ponadali da su neke sorte otporne. Nije se vodilo računa o genima za otpornost prema rasi koja je bila. Kada imate visoke intenzitete vi samo možete da spašavate to što je ostalo. Većina fungicida je efikasna, ali kada imate visok intenzitet napada, efikasnost preparata značajno opada.
Naš sagovornik kaže da i ova zakasnela tretiranja mogu da pomognu da se sačuva što je ostalo, a to su delovi lista zastavičara, vršna internodija i zelenom bojom klasa, pleva i plevica.
Radivoje Jevtić kaže da je Prognozno-izveštajna služba u zaštiti bilja pokušala da napravi listu osetljivih sorti na žutu rđu 2014. godine, ali da je on bio protiv pošto ona nije bila zasnovana na genetskoj otpornosti sorti već na osnovu toga šta se u tom periodu desilo u prirodi. On navodi primer sorte koja ima dva gena za otpornost prema žutoj rđi (7 i 17) a oni nisu efikasni prema populaciji rase koja je bila u 2014. onda se ne može govoriti o genetskoj otpornosti te sorte. Većina njih je zasnovala svoju otpornost na kasnostasnosti koje su imali u odnosu na rane sorte kod kojih je došlo do značajnih šteta.
Fotografije žute rđe su snimljenje na lokalitetu Novo Miloševo.
Autor: Đorđe Simović
Izvor: Agroklub portal