AKADEMICI INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
AKADEMICI INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
Akademik prof. dr Slavko J. Borojević, redovni profesor za naučnu oblast Genetika. Bio je rukovodilac programa oplemenjivanja pšenice i ječma u okviru Odseka za oplemenjivanje bilja od 1958. do 1961, a formiranjem Zavoda za pšenicu 1962. postaje upravnik, sve do 1975. godine. Rođen je 1919. u Knezovljanima, Kostajnica. Od 1957. bio je spoljni saradnik, a integracijom Instituta i Odseka za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta od 1976. godine radi u Zavodu za pšenicu. Doktorirao je u Zagrebu 1953. a 1956. godine izabran je za docenta. Prelaskom na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu 1957. izabran je za vanrednog, a 1962. godine za redovnog profesora. Bio je prodekan (1959-60) i dekan (1960-62) Poljoprivrednog fakulteta i rektor Univerziteta u Novom Sadu (1975-77). Za redovnog člana VANU izabran je 1979. godine i bio je njen predsednik (1984-1988). Član je Svesavezne akademije poljoprivrednih nauka Rusije (Moskva, 1970), počasni doktor Univerziteta poljoprivrednih nauka (Gödöllö, Mađarska, 1977) i počasni član Društva agronoma SAD (1985).
Bio je ekspert UN za oplemenjivanje bilja u Egiptu (1969-70) i pozvani profesor u SAD (Davis, California, 1979). Dao je značajan doprinos obrazovanju naučnih kadrova i teoriji oplemenjivanja ratarskih vrsta, naročito pšenice. Autor je 50 sorti ozime i osam sorti jare, a koautor 41 sorte ozime i pet sorti jare pšenice i jedne sorte ozimog tritikalea. Samostalno ili kao prvi autor objavio je 96 naučnostručnih radova i više knjiga. Za ogroman doprinos agronomskoj nauci i struci dobio je veliki broj nagrada i priznanja. Učesnik je NOR-a (1941- 1945) i nosilac više vojnih odlikovanja. Penzionisan je 1987. godine.
Prof. dr Srbislav S. Denčić, redovni profesor i naučni savetnik za naučnu oblast Genetika, Oplemenjivanje biljaka i Semenarstvo. U periodu od 2001. do 2013. godine je bio upravnik Odeljenja za strna žita, kada je preuzeo dužnost koordinatora za nauku i mentorski rad. Rođen je 1953. godine u Inđiji. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu završio je 1978. godine. Od 1979. godine stalno je zaposlen u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Magistrirao je 1984. i doktorirao 1989. godine. U zvanje naučnog saradnika izabran je 1990, višeg naučnog saradnika 1995. i naučnog savetnika 1999. godine. Od 2008. je redovni profesor na Državnom agrarnom univerzitetu u Hersonu, Ukrajina. Angažovan je kao predavač na postdiplomskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu i na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i Akademije inženjerskih nauka Srbije izabran je 2004.
Bio je glavni kordinator i rukovodilac međunarodnog projekta USA-YU, JF-949 “Evaluation of Yugoslav wheat collection to drought“ u čijoj realizaciji su učestvovali naučni radnici iz naše zemlje i SAD. Član je ECP/GR (Evropski kooperativni program / genetski resursi). Bio je urednik časopisa Selekcija i semenarstvo. Dobio je Oktobarsku nagradu grada Novog Sada 2000. godine. Autor je ili koautor 32 sorte pšenice priznate u inostranstvu i 100 sorti pšenice, tritikalea i durum pšenice priznatih u našoj zemlji. Samostalno ili kao koautor sa drugim naučnim radnicima publikovao je 316 naučnostručnih radova. Autor je tri poglavlja u međunarodnim monografijama.
Prof. dr Svetimir R. Dragović, redovni profesor. Bio je upravnik Zavoda od 1985. do 2003. Rođen je u Đuliću, SO Andrijevica, Crna Gora, 1936. godine. Poljoprivredni fakultet, Opšti smer, završio je u Skoplju 1961. godine. U Istitut je došao 1964. godine za asistenta u Zavodu za poljoprivredne melioracije i agroekologiju. Magistrirao je 1968. godine, grupa Navodnjavanje poljoprivrednih kultura, doktorirao 1973. takođe u naučnoj oblasti navodnjavanje. Za naučnog saradnika izabran je 1974. godine, za višeg naučnog saradnika 1980. a za naučnog savetnika 1986. Godine 1994. izabran je za redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na predmetu Navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Od tada je držao nastavu na redovnim i poslediplomskim studijama, međunarodnim kursevima i seminarima. Učestvovao je u komisijama kao član ili mentor nekoliko magistarskih i doktorskih disertacija. Od 1994. do 2002. godine držao je nastavu kao izabrani profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Banja Luci, predmet Hidromelioracije. Penzionisan je 2001. godine, ali je još godinu dana nastavio da radi u Institutu po ugovoru. Kao penzioner je i dalje aktivan u pisanju i publikovanju naučnih radova i monografija, držanju predavanja i učestvovanju na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Od penzionisanja objavio je oko 40 naučnih radova, jednu monografiju i učestvovao je u pisanju dve monografije. Publikovao je oko 300 naučnih radova iz oblasti nauke o zemljištu, hidromelioracije, a najviše iz oblasti navodnjavanja, od kojih oko polovinu u međunarodnim publikacijama. Uradio je 40 studija, elaborata i objavio veći broj stručnih i popularnih članaka. Objavio je nekoliko knjiga samostalno ili u saradnji sa drugim autorima.
Bio je rukovodilac velikog broja domaćih projekata, kao i međunarodnog projekta u okviru naučnotehnološke saradnje sa SAD. Završio je jednogodišnju specijalizaciju u Vageningenu u Holandiji, i više jednomesečnih ili kraćih specijalizacija i studijskih boravaka u SAD, Ukrajini, Rusiji, Rumuniji, skandinavskim zemljama i dr. Bio je predsednik Saveta Instituta i Saveta Poljoprivrednog fakulteta. Član je nacionalnih naučnih društava: Srpsko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje i Srpskog društva za proučavanje zemljišta. Takođe je član Međunarodnog društava za proučavanje zemljišta i Međunarodnog društva za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i član Društva za navodnjavanje SAD. Izabran je u Inženjersku akademiju Srbije za dopisnog člana 2006. godine, a za redovnog člana Međunarodne tehnološko-menadžerske akademije 2010.
Akademik Petar Drezgić, redovan profesor za naučnu oblast Posebno ratarstvo, rođen je 1914. u Jameni kod Šida. Poljoprivredno-šumarski fakultet u Beogradu završio je 1938. Na istom fakultetu je doktorirao 1956. Spoljni saradnik Instituta postao je 1957. a intervencijom Instituta, Odseka za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1976. postao je stalni član Zavoda za pšenicu. Zvanje naučnog saradnika stekao je još pre doktoriranja 1954. Za vanrednog profesora izabran je 1957, a za redovnog 1961. Funkciju direktora Instituta obavljao je u periodu 1958-1965. Bio je prodekan (1962-1964, 1967-1969) i dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (1964-1967), kao i rektor Univerziteta u Novom Sadu u toku dva mandata (1971-1975). Za redovnog člana VANU izabran je 1979.
Njegov doprinos u oblasti agroekologije, agrotehnike, agromelioracija i agrobiologije je ogroman. Samostalno ili kao prvi autor objavio je 123 naučno-stručna rada i više knjiga i udžbenika: Lan (1942), Savremena agrotehnika, osnovni elementi proizvodnog procesa (1960), Gajenje njivskih kultura (1964), Posebno ratarstvo, I deo (1974), Posebno ratarstvo II deo (1975) i druge. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, od kojih su najznačajnije: Orden II reda (1949), Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1973), Oktobarska nagrada Novog Sada (zajednička nagrada, 1979), Sedmojulska nagrada SR Srbije (1973), Nagrada oslobođenja Vojvodine (1979), nagrada AVNOJ-a (1972) i drugo. Penzionisan je 1980, a iste godine je i umro.
Akademik prof. dr Rudolf Kastori, redovan profesor u penziji. Bio je pomoćnik direktora za nauku u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo od 1989. do 2002.
Predavao je Fiziologiju biljaka i Zaštitu agroekosistema na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Bio je spoljni saradnik Instituta u Zavodu za fiziologiju biljaka od 1960. Radni odnos zasnovao je u Institutu 1976. Do 1981. radio je u Zavodu za fiziologiju biljaka, a zatim u Zavodu za šećernu repu do 1994.
Objavio je sam ili u zajednici sa drugim autorima 345 naučnih radova i 29 knjiga sa ponovnim izdanjima. Za postignute rezultate u radu dobio je više nagrada i priznanja.
Za inostranog člana Mađarske akademije nauka izabran je 1998. godine, a za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti 2004. godine.
Prof. dr Jan J. Kišgeci, redovni profesor. Upravnik Odeljenja je bio punih 16 godina (1974–1990). Redovni je profesor Specijalnog ratarstva.
Godine 1997. biran je za člana Slovačke akademije poljoprivrednih nauka.
U Odeljenju se zaposlio 1968. godine. Bavi se agroekologijom hmelja i lekovitog bilja. Magistrirao je 1971. godine, a doktorsku disertaciju odbranio je 1974. godine. Ukupno je objavio 154 naučna rada, od kojih 7 knjiga.
Pored naučnoistraživačkog rada u Odeljenju, obavljao je značajne političke i javne funkcije (sekretar za poljoprivredu AP Vojvodine 1989–1991; ministar poljoprivrede Republike Srbije 1991–1994; direktor Savezne uprave za zaštitu bilja i veterinarstvo 1994–1996; direktor Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse 1996–2000).
U periodu od 2000. do 2007. godine, kada odlazi u penziju, radi kao profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i kao savetnik u Institutu za međunarodne odnose.
Akademik Miloje R. Sarić, redovan profesor za naučnu oblast Fiziologija biljaka, rođen je 1925. u Nemenikućama. Doktorirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1957. U Zavod za poljoprivredna istraživanja dolazi 1958. gde rukovodi Punktom za primenu izotopa u poljoprivredi, a 1962. postaje rukovodilac novoformiranog Zavoda za fiziologiju bilja Instituta, i to kao spoljni saradnik. Istovremeno je angažovan u stalnom radnom odnosu od 1962. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao vanredni profesor, a od 1968. kao redovni profesor na predmetu Fiziologija bilja.
Za direktora Instituta za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu bio je postavljen 1965. i na toj dužnosti, koju je obavljao sa zapaženim uspehom, ostao je do 1967. kada ponovo preuzima rukovođenje Zavodom za fiziologiju bilja, sve do 1970. Od 1971. u stalnom radnom odnosu dolazi za direktora Zavoda za biologiju novosadskog Univerziteta. Izabran je za vanrednog člana SANU 1978, a za redovnog 1988. Bio je jedan je od vodećih fiziologa kod nas i u svetu. Samostalno ili kao prvi autor objavio je 184 naučnostručna rada, dva udžbenika Fiziologije bilja sa ukupno 9 izdanja, Praktikum iz fiziologije bilja, koji je doživeo tri izdanja i dr. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja od kojih su najznačajnije: Sedmojulska nagrada SR Srbije (1960), Oktobarska nagrada Novog Sada (zajednička nagrada, 1964), Orden rada sa zlatnim vencem (1965), Nagrada oslobođenja Vojvodine (1977) i Nagrada AVNOJ-a (1986).
Akademik dr Relja Savić, redovni profesor. U Institut je došao 1946. godine.
Osnovao je Odeljenje za kukuruz i bio upravnik od 1962. do 1985. godine.
Doktorirao je 1964. na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu. Od izbora u zvanje vanrednog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1966. do smrti 1985. dužnost upravnika Odeljenja obavljao je kao spoljni saradnik. U zvanje profesora za predmet Oplemenjivanje bilja sa semenarstvom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je izabran 1973.
Jedan je od pionira u selekciji i semenarstvu hibridnog kukuruza u Jugoslaviji. Autor je 26 i koautor 19 hibrida kukuruza. Objavio je veći broj naučnih i stručnih publikacija. Za svoj rad više puta je nagrađivan.
Avgusta 1970. godine izabran je za člana Svesavezne akademije poljoprivrednih nauka imena „V. I. Lenjin“ u Moskvi, SSSR. Poljoprivredni Univerzitet u Kzsthelyu, Mađarska, izabrao ga je za počasnog doktora nauka (Dr h.s.).
Za redovnog člana Vojvođanske Akademije nauka i umetnosti izabran je 1981. godine. Preminuo je 1985. godine.
Akademik prof. dr Dragan Škorić, redovni profesor, vršilac dužnosti upravnika Odeljenja od 1980. do 1989. godine i upravnik Odeljenja od 1989. do 2006. godine, kada je otišao u penziju. U Odeljenju je radio od 1964. godine na genetici i oplemenjivanju suncokreta. Objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova. Autor je četiri poglavlja u monografiji o suncokretu, kao i dva monografska dela i dve publikacije.
Bio je koordinator FAO – European Research Network on Sunflower od 1989. do 2010. godine. Glavni i odgovorni je urednik međunarodnog časopisa Helia i član uredništva časopisa Glasnik za zaštitu bilja, Arhiv za poljoprivredne nauke, Genetika i Uljarstvo (do 2006. godine). Bio je član izvršnog odbora ISA. Autor je velikog broja hibrida suncokreta priznatih u našoj zemlji i u svetu. Bio je na šestomesečnoj specijalizaciji na Univerzitetu u Gisenu, Nemačka tokom 1968. godine.
Učestvovao je na velikom broju skupova u zemlji i inostranstvu. Održao je mnogo predavanja po pozivu u više zemalja u svetu.
Za ostvarene rezultate dobio je veći broj priznanja: izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 2003. godine, a za redovnog člana 2009. godine. U SANU je predsednik Odbora za floru i vegetaciju Srbije. U zvanje profesora emeritusa izabran je 2008. godine na Univerzitetu u Novom Sadu.
Akademik prof. dr Novica V. Vučić, redovni profesor. Upravnik Zavoda bio je od 1976. godine kad je oformljen Zavod za navodnjavanje, pa do 1985. godine.
Došao je u Institut 1954. godine u Zavod za poljoprivredne melioracije i agroekologiju. Godine 1958. prelazi na Poljoprivredni fakultet gde je izabran za asistenta na predmetu Navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Doktorirao je 1962. godine, izabran za docenta 1963, vanrednog profesora 1968. i redovnog profesora 1974. godine.
Za dopisnog člana VANU izabran je 1981. godine, a za redovnog člana 1987. Izvodio je nastavu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na redovnim i poslediplomskim studijama i međunarodnim kursevima iz naučne oblasti navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Učestvovao je na velikom broju međunarodnih i domaćih naučnih skupova i održao brojna stručna predavanja u zemlji i inostranstvu. Objavio je 140 naučnih radova, od čega u inostranim publikacijama 26, preko 70 stručnih radova i više od 300 stručnih članaka, ekspertiza, recenzija i studija. Autor je 21 knjige i skripte, od čega je 11 objavio samostalno.
Celokupno delo akademika Vučića sadrži oko 700 naslova. Penzionisan je 1988. a preminuo je 1993. godine.