Optimalni rok za setvu uljane repice ističe 20. septembra, te je vrlo važno iskoristiti povoljne vremenske prilike i što pre završiti setvu.
„Svako kašnjenje sa setvom povećava rizik nedovoljnog razvića biljke u jesenjem periodu. Tako loše pripremljena za fazu zimskog mirovanja, “neiskaljena” biljka je podložnija izmrzavanju. Zato je u ovom momentu najvažnije uljanu repicu što pre posejati. Ako vremenski uslovi dozvole, onda nakon setve treba izvršiti i valjanje da bi se omogućio bolji kontakt izuzetno sitnog semena i zemljišta“, kaže dr Ana Marjanović Jeromela, šef odseka za uljanu repicu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Uljanu repicu treba sejati plitko, na dubini 2-3 cm, a red od reda minimum 25 cm, u zemljište koje je dobro pripremljeno i sitnomrvičaste strukture. Za ovu biljku u potpunosti važi agronomska uzrečica “tvrda postelja i mek pokrivač”.
U toku vegetacije treba blagovremeno izvršiti sve agrotehničke operacije. Potrebna je stalna kontrola napada štetočina.
„Na ozimoj uljanoj repici treba obratiti pažnju i na jesenji i na prolećni aspekt štetočina. Ne samo na insekte, već i na pojavu glodara, koji mogu da izvrše golobrst čitavih oaza na parceli. Prilikom zaštite useva od sjajnika u proleće, obavezno voditi računa o vremenu i načinu tretiranja kako bi se izbeglo trovanje pčela“, poručuje dr Ana Marjanović Jeromela, i upućuje apel poljoprivrednicima da neizostavno konsultuju stručnjake za zaštitu biljaka oko vremena i načina primene hemijskih sredstava.
Površine pod uljanom repicom u prošloj vegetacionoj sezoni su bile nešto veće od 20.000 ha.
Ove godine je povećano interesovanje proizvođača za semenom ove uljarice.
„Obzirom da je ove godine povećan interes za kupovinu semena našeg instituta, očekujem da će posejane površine biti značajno povećane. Institut je prodao gotovo sve raspoložive količne semena ozime uljane repice. Ostala je još izvesna količina sorte Jasna, ali molim proizvođače da hitno reaguju i zovu kako bi rezervisali i preuzeli seme“, poručuje Marjanović Jeromela.
Prinosi uljane repice su u prošloj godini varirali zavisno od tipa zemljišta i primenjene agrotehnike, kaže naša sagovornica. Kod većine proivođača prinos je bio preko 3 t/ha, a nije mali broj onih koji su imali i prinose 4 t/ha, pa i više.
Izvor: Poljosfera