Sremac je pasulj krupnih listova, srednje bujnog stabla. U nedozrelom stanju mahuna je svetlo-zelene boje, ovalno-pljosnata i prava. Zrela mahuna je slamnato-žuta i ne puca.
Zrno je u tipu kulaša, zelenkasto-sivkaste boje, valjkastog do elipsastog zrna. Masa 1.000 zrna iznosi 350-400 g. Izuzetno je kratke vegetacije, 65-70 dana od nicanja do zrelosti, te tako izbegne vrućinu i suše krajem jula i početkom avgusta. Tolerantniji je na bakterioze od mnogih drugih sorti, ali ga treba preventivno tretirati bakrom u fazi razvoja tri prava lista.
Prinos mu je preko 2 t/ha u suvom ratarenju, a preko 3 t/ha kada se gaji u navodnjavanju. Stabilan je posmatrano po godinama, ali i po reonima gajenja. Posebno se preporučuje za Banat, Homolje i Južnu Srbiju. Dobre rezultate je ostvario i u Bosni i Slavoniji.
Slavonski žutozeleni – sličan Sremcu, ne samo po izgledu zrna, već i po mnogim drugim osobinama. Poreklom iz priobalnih dunavskih ravnica. Nešto je duže vegetacije od Sremca, 70-75 dana, i za nijansu osetljiviji na sušu, te se preporučuje za gajenje u nešto vlažnijim područjima u odnosu na Sremac. Zrno mu je u tipu je sumporaša, žućkasto-sivkaste boje zrna. Oblik zrna je valjkasto-elipsast. Apsolutna težina 1.000 zrna iznosi 350-400 g.
Cilj ostvarenog oplemenjivačkog rada na pasulju u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je stvaranje rodne sorte stabilno visokih prinosa iz godine u godinu. To podrazumeva da ima dobru plastičnost i adaptabilnost, tj. da može u izvesnoj meri da se prilagodi promenljivim vremenskim prilikama, napadima izazivača bolesti i štetočina, kao i manjim promašajima u agrotehnici.
Sem toga, rod te sorte mora da odgovara navikama i ukusima, jednom rečju željama kupaca.
Sremac i Slavonski žutozeleni su uspravnog, čvrstog stabla koje ne poleže. Srednje su bujnosti, a prvu mahunu formiraju na visini od oko 20 cm. Dobri su kada se gaje u čistom usevu, pogodni za mehanizovano pribiranje. Mogu se gajiti i setvom u naizmenične trake pasulja i nekog visokog useva, najčešće kukuruza. Najvažnije je izabrati adekvatnu širinu traka oba useva da ne bi bilo teškoća u proizvodnji, a da efekti združivanja useva budu najveći. Poslednjih godina kod nas se sve češće gaje u mladim zasadima lešnika ili nekog drugog voća, gde se ujedno osigurava dobro iskorišćen i obrađen međuprostor, ali i dodatno obezbeđen azotom, koji ova mahunjača usvaja iz vazduha.
Ovakav način gajenja pasulja osigurava bolje uslove uspevanja u toplim i suvim letima i može donekle da bude zamena navodnjavanju. Međutim, u uslovima navodnjavanja, prinosi ovih sorti su značajno veći, a zrno kvalitetnije, pa se lakše realizuje na tržištu. Navodnjavanje je obavezno u postrnoj ili letnjoj setvi pasulja. Najčešće je potrebno već i za nicanje. Setva postrnog useva mora se izvršiti najkasnije početkom jula, a pasulj bude zreo do prvih mrazeva u oktobru. I rod Sremca i Slavonca iz ovog načina gajenja je vrlo visok i izuzetno kvalitetan.
Ekonomski i agrotehnički efekat jedne biljne vrste ne može se posmatrati samo u godini u kojoj se ona proizvodi, već u celokupnom višegodišnjem sistemu proizvodnje.
Leguminoze, uključujući pasulj, značajne su i korisne u poljoprivrednoj proizvodnji. To se odnosi na konvencionalnu proizvodnju, ali i na savremene sisteme uzgoja usklađene sa što uspešnijim očuvanjem prirode.