Grašak je proteinska povrtarska vrsta koja rano napušta parcelu i obogaćuje je azotom. Koristi se u industriji, za zamrzavanje i toplu preradu.
Na proizvodnju, odnosno postizanje visokog prinosa zrna dobrog kvaliteta, pored kvalitetne sorte dobrih semenskih kvaliteta, veliki uticaj imaju agroekološki uslovi, kao i agrotehničke mere. Kratka vegetacija, srazmerno laka proizvodnja, dobar ukus, kao i visoka hranidbena vrednost zrna podstiču visoku proizvodnju i potrošnju graška.
Za proizvodnju konzumnog graška najpogodnija je kontinentalna klima sa prohladnim i vlažnim prolećem. Uspešna proizvodnja graška zahteva duboko jesenje oranje na 30-35 cm. Pred kraj zime treba izvršiti predsetvenu pripremu zemljišta. Predsetvena priprema ima za cilj da se zatvori zimska brazda, izvrši ravnanje zemljišta, uništi prezimeli korov i da se stvori dobar setveni sloj. Uticaj klimatskih uslova na rast i razvoj graška počinje još u predsetvenom periodu. Od tih uslova zavisi količina rezervne vlage u zemljištu i vreme pripreme zemljišta za setvu.
Setvu konzumnog graška treba započeti pred kraj zime, čim to vremenski uslovi dozvole. Optimalni rok setve graška je od 20. februara do 15. marta. Setva se može produžiti najviše desetak dana po isteku optimalnog roka. Kasnija prolećna setva, u mesecu aprilu, bitno utiče na smanjenje prinosa. U uslovima visokih temperatura (iznad 25oC), biljke prestaju sa rastom, odbacuju cvetove, a formirane mahune zakržljavaju, deformišu se i u njima se obrazuje mali broj sitnih zrna koje daju seme lošeg kvaliteta.
Setva graška se obavlja žitnim sejalicama različitih tipova. Za setvu je potrebno obezbediti sejalicu, sa maksimalnom preciznošću ulaganja semena na ujednačenu dubinu, kao i ravnomernim rasporedom semena u redu. Međuredni razmak treba da iznosi od 12 do 20 cm, a razmak u redu 3-5 cm. Dubina setve graška treba da se kreće od 3 do 5 cm. Kvalitetnom setvom postižemo optimalni sklop od 110 do 130 biljaka/m2. Količina semena po jedinici površine u zavisnosti od željenog sklopa i semenskih kvaliteta iznosi 210-300 kg/ha.
Sigurnija proizvodnja se ostvaruje setvom više sorti različite dužine vegetacije. Za ovu namenu pogodne su rane sorte Tamiš, Čudo Amerike i Dunav, srednje rane Fruškogorac, Kelvedon, Frila i kasna sorta Mali provansalac.
Za prolećnu setvu konzumnog graška preporučujemo sortu Tamiš. Tamiš je vrlo rana sorta, do tehnološke zrelosti sazreva za nešto manje od 60 dana. Mahune su prave, sa sabljastim vrhom, dužine 6-7 cm, sa 6-8 formiranih zrna.
Visina do prve mahune iznosi 25 cm. Zbog svog dobrog svojstva, oko 80% zrna je obuhvaćeno u I (ekstra finoj) ili II (vrlo finoj) klasi. Sitne frakcije zrna opredeljuju ovu sortu za industrijsku preradu, a zbog ranozrelosti za baštensku proizvodnju (pijacu). Apsolutna težina zrna je oko 320 g. S obzirom na ranostasnost ima vrlo visok potencijal rodnosti zrna (8-10 t/ha).