Značajan doprinos u proizvodnji kvalitetne i raznovrsne stočne hrane u Republici Srbiji, naročito kada je u pitanju oranično krmno bilje, pripada Odeljenju za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Dosadašnjim naučno-istraživačkim radom na 13 biljnih vrsta priznato je ukupno 78 sorti u zemlji i 26 u inostranstvu.
Najznačajnije krmne biljke koje se gaje na oranicama Srbije su: lucerka, crvena detelina, stočni grašak, grahorica, krmni sirak i sudanska trava. Površine na kojima se gaje oranične krmne biljke procenjuju se na oko 300 000 ha, što predstavlja oko 8% obradivog zemljišta Srbije.
Dominantan način iskorišćavanja krmnih biljaka je proizvodnja kabaste stočne hrane (zelena krma, seno, senaža i silaža) sa izuzetkom proteinskog graška koji se koristi za proizvodnju zrna. Osim direktne koristi za proizvodnju stočne hrane, gajenje NS sorti krmnog bilja pozitivno utiče na veći broj činilaca poljoprivredne proizvodnje.
Uključivanjem krmnih kultura u strukturu setve smanjuje se, ili u potpunosti izostavlja, primena mineralnih đubriva i pesticida, što omogućava proizvodnju zdravstveno-bezbedne stočne hrane. Većim učešćem krmnih biljaka omogućava se potrebna plodosmena i povećava efikasnost iskorišćavanja mehanizacije i zemljišta, što je naročito značajno za stočarske regione Srbije u kojima dominira zemljište niskih proizvodnih svojstava. Pored toga, krmne biljke, zahvaljujući svom brzom porastu, zauzimaju značajno mesto u obezbeđivanju sirovina za proizvodnju bioenergije.
Lucerka i crvena detelina su višegodišnje biljke, koje iskorišćavamo 5-7 godina (lucerka), odnosno 2-3 godine (crvena detelina), o čemu treba voditi računa pri smeni useva u plodoredu. Gajenje u monokulturi, kao i često vraćanje na isto mesto lucerka i crvena detelina ne podnose, jer se na taj način iscrpljuje i isušuje zemljište, a istovremeno usev je izložen jačem napadu ekonomski značajnih bolesti i štetočina, što u mnogome umanjuje prinos. Takođe, ne treba ih sejati posle drugih višegodišnjih leguminoza zbog sličnih bolesti i štetočina. Naročito treba voditi računa o primenjenim herbicidima u predusevu, jer herbicidi na bazi triazina nepovoljno deluju na razvoj obe krmne leguminoze. Stoga se najčešće u praksi lucerka i crvena detelina gaje posle strnina. Uspešno zasnivanje lucerišta i detelišta zavisi od kvaliteta setve. Seme mora biti čisto i visoke energije klijanja. Optimalni rok setve je druga polovina marta ili prva polovina aprila. Posebno treba naglasiti da je crvena detelina nešto osetljivija na kasniju prolećnu setvu, te se ona najčešće seje u prvoj polovini optimalnog roka, po mogućstvu poslednje dekade marta meseca. Kod nas se lucerka i crvena detelina najčešće seju na međuredni razmak od 12,5 cm ili 25 cm. Optimalna dubina setve je od 0,5-3 cm zavisno od tipa zemljišta. Pod uslovom da raspolažemo kvalitetnim semenom i ako je zemljište dobro pripremljeno, a sejalice mogu pravilno da rasporede predviđenu količinu semena, preporučuje se 15 kg/ha semena lucerke, odnosno 18 kg/ha crvene deteline. Nakon setve, neophodno je primeniti valjanje glatkim valjcima, koje omogućava bolji kontakt semena sa zemljištem i vodi ujednačenijem klijanju i nicanju useva, što je posebno važno za pravovremenu i uspešnu borbu protiv korova.
Učešće NS sorti lucerke na domaćem tržištu iznosi oko 70% imajući u vidu visok prinos i bolju prilagođenost agroekološkim uslovima naše zemlje. U Srbiji će u proizvodnoj 2016. godini biti na raspolaganju tri sorte lucerke.
NS BANAT ZMS II je rana do srednje rana sorta, pogodna za proizvodnju sveže krme, sena, senaže i silaže. Odlikuje se brzim porastom rano u proleće i posle košenja, rano stasava za kosidbu i podnosi intenzivniji način iskorišćavanja (5 otkosa godišnje). Vrlo dobro podnosi sušu i niske temperature, a srednje je otporna na bolesti i poleganje. Genetički potencijal sorte za prinos zelene krme je 80–100 t/ha a sena preko 20 t/ha. Prosečan sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji je od 19,8%. Preporučuje se za gajenje na lakšim i srednje teškim zemljištima na severu Bačke, u Banatu i na aluvijalnom zemljištu Istočne Srbije (dolina Morave, Nišave).
BANAT VS je rana do srednje rana sorta, brzog inicijalnog porasta i brze regeneracije posle otkosa. Karakteriše je povećana tolerantnost na sušu, niske temperature, otpornost na poleganje i dominantne bolesti lucerke (Verticilium albo-atrum). Izuzetno dobro uspeva na lakšim i srednje teškim zemljištima i tolerantna je na intenzivan način iskorišćavanja (4-5 otkosa godišnje), a odlikuje se visokim prinosima zelene krme 85–100 t/ha i sena 18–20 t/ha, sa oko 20% sirovih proteina. Preporučuje se za gajenje na lakšim, a pre svega na dobrim, plodnim, dubokim, srednje teškim zemljištima u Bačkoj, Sremu i dolinama reka (aluvijum) Zapadne Srbije.
NS MEDIANA ZMS V je srednje rana sorta, pogodna za proizvodnju sveže krme, silaže, senaže i sena. Intenzivna je sorta koja podnosi često košenje (4-5 otkosa godišnje). Ima brz porast u proleće, brzo se regeneriše posle košenja. Otporna je na niske temperature i sušu, srednje otporna na bolesti i poleganje. Prosečan prinos zelene krme je oko 80–90 t/ha, a sena 21,9 t/ha. Sadržaj sirovih proteina kroz četiri otkosa je 21,2%. Budući da ima gene žute lucerke, mnoge biljke razvijaju razgranat koren i otporne su na niske temperature, pa se uspešno gaji u graničnim područjima gajenja lucerke. Daje dobre rezultate i na težim zbijenim hidromorfnim zemljištima, kao i na boljim brdskim zemljištima. Preporučuje se za gajenje na težim ritskim zemljištima u Banatu, Sremu i na boljim brdskim zemljištima centralne Srbije.
Crvena detelina je dominantna višegodišnja krmna leguminoza centralnog dela Republike Srbije, imajući u vidu da nasuprot lucerki bolje podnosi kiselija zemljišta. Na tržištu Srbije trenutno je najrasprostranjenija sorta Una.
UNA je srednje rana sorta crvene deteline, pogodna za gajenje u travno-detelinskim smešama na manje plodnim, vlažnijim i kiselijim zemljištima (centralna Srbija, BiH). Dobra granatost i lisnatost uslovljava visok prinos i kvalitet krme. Stabljika je uspravna, dobro se bokori sa slabije izraženom maljavošću. Visina biljke iznosi u proseku 55 cm. Osrednje je otporna na pepelnicu. U prvoj godini života iz dva otkosa ostvaruje ukupan prinos zelene mase od 25 do 35 t/ha. Maksimalan prinos zelene mase (70-95 t/ha), odnosno sena (15-17 t/ha) postiže u drugoj godini života iz 3-4 otkosa, dok treće godine života ostvaruje ukupan prinos zelene mase na nivou prve godine. Odličnog je kvaliteta, udeo lišća u prinosu početkom cvetanja iznosi i do 55%. Sadržaj sirovih proteina u proseku iznosi 18,5%.
Jari stočni (proteinski) grašak daje visoke i kvalitetne prinose zelene krme, sena i zrna uz mala ulaganja, i za relativno kratko vreme. Zrno graška ne mora biti termički obrađeno, jer je sadržaj antinutritivnih materija veoma nizak, već se direktno melje i koristi kao jedna od komponenti za pripremanje koncentrovanih hraniva. Za prolećnu setvu u 2016. godini, Institut za ratarstvo i povrtarstvo će zainteresovanim proizvođačima ponuditi seme sledećih sorti: NS JUNIOR za kombinovano iskorišćavanje i nove sorte PARTNER i DUKAT za proizvodnju zrna.
NS JUNIOR je najraširenija sorta jarog graška u proizvodnji, namenjena za kombinovanu upotrebu – i za zelenu masu i za zrno sa visokim sadržajem proteina (28%). Odlikuje se visokim genetskim potencijalom: 30-50 t/ha zelene mase i 2,5-5,0 t/ha zrna. Sadržaj antinutritivnih materija u zrnu je minimalan, što znači da korišćenje zrna u ishrani domaćih životinja ne zahteva prethodnu termičku obradu.
DUKAT je intenzivna, srednje rana sorta jarog proteinskog graška, tolerantna na poleganje. Namenjen je za proizvodnju suvog zrna i potencijala rodnosti do 6,5 t/ha. Sadržaj proteina u zrnu je 25%. Mahune su grupisane u vršnom delu stabla, što doprinosi izjednačenom sazrevanju, lakšoj žetvi i smanjenju gubitaka.
PARTNER je nova sorta jarog proteinskog graška, minimalnog poleganja, visine stabla 50-70 cm, afila tipa lista i bele boje cveta. Prinos zrna u proizvodnim uslovima je 4,5-5,5 t/ha sa 25% sirovih proteina. Dužina vegetacije je 80-85 dana.
U pogledu plodoreda jari grašak za zrno nema posebnih zahteva. Najviše mu kao predusev odgovaraju strnine ili okopavine. Nepoželjno je i neracionalno gajiti ga posle neke druge mahunarke. Grašak ne podnosi setvu u monokulturi. Zato je poželjno da na istu površinu dođe za 3-4 godine. U agroekološkim uslovima Srbije, optimalni rok za setvu je od 20. februara do 15. marta. Seje se žitnim sejalicama na 12,5 cm. Grašak za zelenu krmu, senažu ili silažu gaji se najčešće u smeši s nekom od strnih žitarica koja služi kao potporni usev i uglјenohidratna komponenta, dok se grašak za zrno gaji kao čist usev. Količina semena za setvu zavisi od sorte i namene gajenja. Ukoliko se grašak gaju za zelenu krmu i seno, poželjan sklop za sortu NS Junior je 1,0-1,1 milion klijavih zrna po hektaru, što odgovara količini semena od 150 kg/ha. Pri gajenju sorte NS Junior za zrno, setvom treba obezbediti sklop od 0,8 do 1,0 miliona biljaka po hektaru. Optimalan sklop za Partner i Dukat iznosi 1,2 miliona klijavih zrna po hektaru. Potrebna količina semena za setvu najčešće iznosi 250-300 kg/ha. Pri ovom broju biljaka lakše se postiže ujednačenija zrelost, jer usev manje poleže, zbog međusobnog povezivanja biljaka putem vitica a površina ostaje čistija od korova. Nakon završene setve potrebno je obaviti valjanje, dok na teškim, glinovitim zemljištima valjanje treba izostaviti, posebno u ranim rokovima setve.
Najzastupljenija jara sorta obične grahorice u našoj zemlji je NOVI BEOGRAD, namenjena za proizvodnju zelene mase, sena, silaže i senaže, u smeši sa potpornim usevom – ovsem. Prinos zelene mase je 40-50 t/ha, a sena 8-10 t/ha. Kvalitet krme za ishranu preživara je odličan. Sorta je tolerantna na kasne mrazeve, lošije zemljišne uslove i preovlađujuće bolesti. Optimalan rok setve jare grahorice jeste poslednja dekada februara pa do kraja marta. Setvena norma je 120 kg/ha, međuredni razmak 12,5 cm, dubina setve 3-4 cm. Valjanje lakim valjcima nakon setve je obavezno.
Krmni sirak i sudanska trava su značajne uglјenohidratne krmne kulture, koje se visokim prinosom i kvalitetom biomase i dugim vremenskim periodom korišćenja u toku godine ističu u ishrani preživara. To su jednogodišnje kulture toplih krajeva za čije gajenje su potrebna relativno mala ulaganja, a u slučaju deficita kabastih stočnih hraniva mogu da budu adekvatna zamena.
Gajenjem ovih biljaka u prolećnom (glavnom) roku setve, može se obezbediti kvalitetna stočna hrana za ishranu preživara, kontinuirano od polovine jula do početka oktobra, odnosno do pojave prvih mrazeva. Krmni sirak i sudanska trava odlikuju se raznovrsnom upotrebom, mogu se iskorišćavati u zelenom stanju, u vidu sena, za spravljanje silaže i senaže ili za dehidraciju u brašno koje se koristi u spravljanju koncentrovanih hraniva.
SAVA je sorta sudanske trave, koju odlikuje brz početni porast, dobro bokorenje i brza regeneracija nakon kosidbe. Iz četiri otkosa u toku godine daje visoke prinose zelene krme, i do 100 t/ha, i sena oko 20 t/ha. Otporna je na ekonomski značajnije bolesti. U ishrani preživara koristi se kao zelena krma, senaža i seno.
TITAN je sorta krmnog sirka nastala ukrštanjem linija krmnog sirka i sudanske trave. Višeotkosna je sorta (do 3 otkosa), visokog genetskog potencijala za prinos krme. U uslovima suvog ratarenja ostvaruje i do 80 t/ha zelene krme. Ova sorta se dobro regeneriše posle košenja, ima brz početni porast i odlično se bokori.
SILOKING je srednje kasni hibrid sirka šećerca, duge vegetacije, koji se u ishrani preživara koristi u svežem zelenom stanju ili kao silaža. Otporan je na ekonomski značajne bolesti. Biljke su visine oko 240 cm, stabljike ostaju sočne sve do kraja vegetacije, te je odlična sirovina za spravlјenje silomase u biodigestorima u cilju proizvodnje biogasa. Postiže veoma visoke prinose biomase, i do 110 t/ha.
Krmni sirak i sudanska trava se, zahvaljujući dubokom žiličastom korenu jake usisne moći, mogu uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta (slatine, peskovita i teža zemljišta), koji su za ostale biljne vrste manje pogodni. Pokazuju visok stepen tolerantnosti prema uslovima suše i visokih temperatura i u tim uslovima ostvaruju stabilne prinose. To su izrazito toplolјubive vrste, za klijanje i nicanje semena potrebna je minimalna temperatura 8-10°C, pa je optimalno vreme, za setvu u glavnom roku, poslednja dekada aprila.
U godinama sa dovoljnom količinom i pravilnim rasporedom padavina ovaj rok setve obezbeđuje veći broj otkosa u toku godine i visok ukupan prinos zelene krme. Najefikasniji način određivanja vremena setve sirka i sudanske trave je poređenje sa kukuruzom. Setvu treba obaviti u vreme nicanja kukuruza iz ranih rokova setve. Optimalna dubina setve je 2-4 cm. Ukoliko se ove kulture gaje za iskorišćavanje u zelenom stanju, setvu treba obaviti na međurednom razmaku od 25 cm sa 25-30 kg/ha semena. Kod Silokinga za korišćenje u vidu silaže, setva se obavlja na međuredni razmak od 70 cm, sa razmakom biljaka u redu od 6 cm i sa setvenom normom od 5,5 kg/ha. Ukoliko se sudanska trava iskorišćava u vidu sena, setva se obavlja gušće na 12,5 cm međuredni razmak i sa setvenom normom 40-50 kg/ha. Valjanje je obavezno neposredno posle setve. U agroekološkim uslovima Srbije, u zavisnosti od namene korišćenja, krmni sirak i sudanska trava mogu se sejati u tri roka setve, glavni, postrni i naknadni rok setve. Da bi se u potpunosti iskoristio vegetacioni period nakon skidanja ozimih međusezonskih krmnih useva sasvim je opravdana naknadna setva krmnog sirka i sudanske trave kako bi se u drugom delu vegetacije obezbedile dovoljne količine kabaste stočne hrane bogate ugljenim hidratima. Optimalno vreme setve krmnog sirka i sudanske trave kao naknadnog useva je u periodu između 15. maja i 15. juna. Postrna setva ove dve vrste trebala bi da se završi do kraja prve polovine jula meseca. Glavni rok setve se najčešće koristi za proizvodnju silaže, dok se biljke sejane u naknadnim i postrnim rokovima setve koriste za ishranu preživara u vidu zelene krme, senaže ili u vidu sena.