Institut za ratarstvo i povrtarstvo je i ove godine učestvovao na osmom po redu Festivalu nauke i obrazovanja, održanom u Novom Sadu od 7. do 8. maja 2016. Uprkos nestabilnim vremenskim prilikama, festival je posetilo blizu 20 hiljada ljudi. Tokom oba dana održano je oko 60 radionica iz različitih naučnih oblasti u okviru kojih se predstavilo 16 naučnoistraživačkih institucija. Institut se uspešno predstavio sa pet radionica pod nazivom: „Mutacije – čudovišta ili lepotice?“, „Male fabrike azota – godina mahunarki“, „Biljni pigmenti na papiru“, „Zemljište je živo!“ i „Igrajmo se zemljom“. Kroz kreativne interaktivne radionice, posetiocima je predstavljena uloga i doprinos Instituta u razvoju različitih oblasti biljne proizvodnje i zaštite životne sredine.
U okviru radionice „Mutacije – čudovišta ili lepotice?“ istaknut je značaj mutacija za poljoprivredu i hortikulturu.
Prikazano je koje sve vrste mutacija postoje i kroz niz slikovitih primera ukazano na njihove pozitivne i negativne efekte. Posetiocima festivala je naročito bilo zanimljivo kako je nastao današnji plod banane, dvobojni cvetovi, kao i cvetovi sa više redova latica, dok je najveće otkriće bio nastanak kukuruza od teozinte.
Kroz „Male fabrike azota“ posetioci su imali priliku da detaljnije upoznaju proces azotofiksacije – vezivanja azota iz atmosfere od strane korisnih bakterija, koje taj najvažniji hranljivi element obezbeđuje biljkama. Pod mikroskopima su bili preparati simbioznih i slobodnih azotofiksatora, dok su kvržice simbioznih azotofiksatora mogle da se vide na korenu mahunarki, kojima je ova godina i posvećena.
Cilj radionice „Biljni pigmenti na papiru“ bio je da se deca upoznaju sa pojmom, vrstama i funkcijom biljnih pigmenata. Učestvovali su u maceriranju biljnog materijala, nanošenju ekstrakata na hromatografsku hartiju i vizuelnoj detekciji pigmenata na hromatogramu.
„Igrajmo se zemljom“ je bio naziv radionice u kojoj se upotreba zemljišta predstavila kroz likovnu umetnost. Ova radionica probudila je najveću zainteresovanost kod najmlađih posetilaca, ali su svoju kreativnost ispoljili i oni stariji. Kroz crtanje voštanim bojicama sa pigmentom od zemljišta i pravljenje skulptura od zemljišta u prirodnom stanju, posetioci su naučili da zemljište ustvari nije prljavo, a da može da bude veoma zanimljivo.
U okviru radionice „Zemljište je živo!“ posetioci su bili u prilici da se upoznaju sa osnovnim odlikama zemljišta i da nauče da ono nije samo površinski sloj Zemljine kore koja služi za rast biljaka, već čini čitav zasebni ekosistem u kojem žive mnogi organizmi koji zajedno sa klimatskim faktorima učestvuju u njegovom formiranju i oblikovanju. Predstavljena je većina glavnih grupa živih organizama koji se najčešće mogu naći u zemljištu i njihov raspored u različitim slojevima zemljišta.
Kako je cilj Festivala da se nauka približi svakodnevnom životu, razbije predrasude i eliminiše ljudske strahove pred novim, nadolazećim tehnologijama, nadamo se da smo i mi ovim učešćem tome doprineli.