Članovi Centra, master inž. Nemanja Ćuk i master inž. Dušan Dunđerski, odbranili su svoje doktorske disertacije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, 23. septembra i 8. oktobra 2024. godine.
Nemanja je ispitivao „Nasleđivanje otpornosti suncokreta prema ugljenastoj truleži prouzrokovanoj Macrophomina phaseolina (Tassi) Goid“. U okviru svog istraživanja, testirao je otpornost genotipova suncokreta na pathogen M. phaseolina, kroz različite metode primenjene u poljskim ogledima i primenom laboratorijske tehnike inokulacije rezanjem stabljike koja je razvijena posebno za ovo istraživanje. Podaci dobijeni u okviru ove disertacije ukazuju na poligensko nasleđivanje otpornosti na ovaj pathogen, a krajnji rezultat ovog istraživanja predstavlja i identifikacija molekularnog markera koji je povezan sa otpornošću.
Ovo istraživanje doprinosi oplemenjivanju u cilju ublažavanja uticaja klimatskih promena na bolesti suncokreta.
Dušan je imao za cilj da utvrdi da li tretman etefonom menja nadzemne osobine kukuruza, tako da se smanji poleganje biljaka, kao i da identifikuje optimalnu dozu etefona za smanjenje poleganja uz povećanje prinosa u okviru svoje disertacije pod naslovom „Dejstvo etefona na morfološke osobine nadzemnog dela kukuruza”
Proizvodači često pribegavaju primeni prekomernih količina azota i većih gustina setve od optimalnih, što može značajno povećati prinos zrna kukuruza po jedinici površine. Međutim, ove prakse, u kombinaciji sa jakim vetrovima, često dovode do poleganja, što može smanjiti prinos zrna za čak 25%. Rezultati ove disertacije su pokazali da primena etefona značajno smanjuje poleganje biljaka u povoljnim uslovima za poleganje—za čak 83,45% kod hibrida osetljivog na poleganje i 58,40% kod hibrida tolerantnog na poleganje. Ovo smanjenje dovelo je do povećanja prinosa do 740 kg/ha kod hibrida osetljivog na poleganje i 540 kg/ha kod hibrida tolerantnog na poleganje. Uz primenu generalizovanog linearnog mešovitog modela, utvrđeno je da se i prinos i tolerancija na poleganje mogu poboljšati optimizacijom broja zrna po klipu, suve mase internodija, dužine klipa i odnosa visine klipa prema visini biljke. Interesantno je da je broj zelenih listova pokazao povećanje prinosa bez uticaja na poleganje. Prosečno, najviši teorijski prinos zrna uz najmanje poleganje ostvaren je sa dozom etefona od 420 g/ha. Dušanovi rezultati ukazuju na to da su prinos i poleganje međusobno zavisne osobine, otkrivajući kompromis koji se može naći usmeravanjem oplemenjivačkih programa na identifikovane osobine. Takođe, zaključeno je da primena etefona može biti efikasna strategija za unapređenje stabilnosti proizvodnje kukuruza, posebno u kontekstu klimatskih promena, olujnih vetrova i povezanog rizika od poleganja.
